Đačke klupe su nemi svedoci mnogih dogodovština đačkih dana. Klupe su
videla svašta. Dobre i marljive učenike, učenike koje vole da prepisuju,
slušale su mnoga došaptavanja, videle prve đačke ljubavi.
Klupe čak i govore samo im se glas ne čuje. Na njima su ucrtana mnoga imena, inicijali urezani u srce, nažalost ponekad i ružne reči.
Na ponekoj klupi su urezane matematičke, hemijske ili formule iz fizike, išarane su i bojama, crtežima. Deo školskog života je na njima samo treba znati čitati. Upisana je i poneka godina, najverovatnije godina đaka koji ju je napisao. Poneki lik i ime ispod njega, ponekad potpis nekog učenika koji je želeo da ostavi trag svog prolaska kroz tu školu.
Sa malo mašte o svakoj reči, o svakom crtežu mogli bismo napisati priču. Ali eto,o tome i ne razmišljamo dok sedimo u klupi, a posle je vec druga priča. Klupe pričaju đačke živote samo ih treba znati procitati, a život sastavlja drugu, samo mnogo ozbiljniju, životnu priču.
Klupe čak i govore samo im se glas ne čuje. Na njima su ucrtana mnoga imena, inicijali urezani u srce, nažalost ponekad i ružne reči.
Na ponekoj klupi su urezane matematičke, hemijske ili formule iz fizike, išarane su i bojama, crtežima. Deo školskog života je na njima samo treba znati čitati. Upisana je i poneka godina, najverovatnije godina đaka koji ju je napisao. Poneki lik i ime ispod njega, ponekad potpis nekog učenika koji je želeo da ostavi trag svog prolaska kroz tu školu.
Sa malo mašte o svakoj reči, o svakom crtežu mogli bismo napisati priču. Ali eto,o tome i ne razmišljamo dok sedimo u klupi, a posle je vec druga priča. Klupe pričaju đačke živote samo ih treba znati procitati, a život sastavlja drugu, samo mnogo ozbiljniju, životnu priču.
lepo
ОдговориИзбриши