Proleće u mom kraju

Posle hladne i duge zime proleće se nečujno uvuklo u naš kraj. Na vedrom plavom nebu Sunce je sada jedini gospodar. Njegovi topli zraci nežno miluju tek probuđenu prirodu.

Šumarice su ozelenele. Drveće je olistalo i procvetalo i njegove gole grane su dobile novu odeću. Veverice veselo skakuću sa grane na granu, a ispod žbuna na listovima jagorčevine odmara se mali sivi jež. Vesnici proleća su svuda oko nas. Iz zelene trave stidljivo vire male plave ljubičice. Bele rade i žuti maslašci raširili su svoje latice, a njihovi cvetovi su izvezli su na livadi prelepe šare. U cvetnjacima pored kuća svoju lepotu ponosno pokazuju žuti narcisi i plavi zumbuli. I ruže se spremaju za cvetanje. Njihovo drvo puno je sitnih pupoljaka. U vazduhu se oseća svežina. Svuda okolo se širi opojan miris jorgovana i tek procvetalog bagrema. Nema više one tužne zimske tišine. Sada se čuje veseli cvrkut ptica, svirka cvrčaka i zujanje pčela. Svuda je radost. Male vredne pčelice lete sa cveta na cvet, a društvo im prave šareni leptirići. Laste su se vratile sa juga i ispod streha prave svoja malena gnezda. Vrapci su se obradovali njihovom dolasku i pozdravljaju ih svojom veselom pesmom.

Kada stigne proleće moj kraj se promeni. Postaje vedriji i lepši. Sve je lepo, trava, cveće, drveće... Volim proleće u svom kraju.